Гордана из Липљана је радила у предузећу у коме су већином радили Албанци тада је упознала колегиницу Албанку са којом је годинама касније остварио прави пријатељски однос.
„Међусобно смо се помагале, а пошто смо често морале да идемо на терен она је била та која је све то знала да организује и храбрила ме на све могуће начине да се не плашим, јер су на терену често били инциденти. Биле су ситуације где ме је стварно штитила. Памтим када су 90-их година биле демонстрације Албанаца и када сам се стицајем околности нашла на улици у тој маси, она је успела да ме пронађе и одвела ме својој кући, јер сам јер сам била преплашена, она је била велики човек и знала је да помогне“.
После ратног сукоба на Kосову 1999. Године, када су у том предузећу Срби остајали без посла Гордана подршку и пријатељство своје колегинице Албанке није изгубила.
„Иако нисам наставила са радом у том предузећу после 1999. године та колегиница ме је свакодневно звала да види где сам. Избегли смо, па ме је зато и звала.
Гордана каже да су и данас после толико година остале у контакту.
„Да, остале смо у контакту, нажалост не виђамо се и не чујемо се тако често као раније“.
Након 22 године Гордана је без, како нам је рекла своје десне руке, Албанке са којом је делила и добро и зло. Поручује да имајући у виду шта су све заједно прошле када би се њена колегиница Албанка нашла у тешкој ситуацији Гордана би јој сигурно помогла и увек би била уз њу.
Садржај је пласиран у оквиру пројекта „Добри људи у времену зла“ који спроводи Центар за мир и толеранцију а подржан од стране Амбасаде Швајцарске у Приштини. Пројекат тежи креирању позитивног јавног дискурса за процес помирења на Kосову. Ставови изречени у пласираним садржајима не одражавају ставове Центра за мир и толеранцију и Амбасаде Швајцарске.